Vazduhoplovni transport
Muzej vazduhoplovstva |
Ugovorom o vazdušnom prevozu robe vazdušni prevozilac se obavezuje da avionom preveze robu od jednog vazduhoplovnog pristaništa do drugog i da preda robu primaocu ili drugom ovlašćenom licu u onakvom stanju u kakvom je primio, bez zakašnjenja, a druga ugovorna strana se obavezuje da za to plati prevozninu.Ovaj ugovor dobija međunarodni karakter prema važećim međunarodnim konvencijama, onda kada se polazna tačka i odredišna tačka nalaze na teritoriji različitih država i to bez obzira da li se prevoz tokom puta prekida ili se vrši pretovar. Međunarodnim prevozom smatra se i prevoz pri kome se obe tačke nalaze u istoj državi, ako je ugovorom predviđeno spuštanje aviona na teritoriji druge države.Najznačaniji međunarodni propisi koji su regulisali međunarodni vazdušni transport su:Pariska konvencija iz 1919.god. sadržala je načelo da svaki avion mora imati nacionalnost i da svaka zemlja ima pravo suvereniteta u vazdušnom prostoru.aršavska konvencija doneta je 1929.god. i reguliše prevoz putnika, prtljaga i robe. Ratifikovana je od strane većine zemalja, a naša zemlja je njena članica od 1961.godine. Naša zemlja ratifikovala je i Haški protokol iz 1955.god.Ugovor o međunarodnom vazdušnom prevozu robe je neformalan, jer prevozna isprava koja se izdaje kao tovarni list nije uslov punovažnosti ovog ugovora. Vazdušni prevozilac prilikom zaključenja ugovora o prevozu izdaje vazduhoplovni tovarni list. U praksi ga popunjava robna služba avioprevoznika na osnovu podataka dobijenih od pošiljaoca. To je dokument koji predstavlja:
- pismeni dokaz o zaključenju ugovora o prevozu
- potvrdu prijema robe na prevoz
- račun za vozarinu
- potvrdu o izvršenom osiguranju
- carinski dokument
- uputstvo i instrukcije za osoblje koje rukuje robom, reklamacioni dokument i dr
Нема коментара:
Постави коментар